Nermina Adžović Mustagrudić:Poezi

Nermina Adžović Mustagrudić

 Ranjeni orao

U moći snage postojanja našeg

Milovala nježno ja, sam tvoja krila

Na izvoru svježem pokazala pute

Ubrzo se nada maglom izgubila

 

Slušala sam, svaki jauk bolne duše

Kao krik u meni odzvanjalo sve je

Ni slutila nisam da sam u tom letu

Jedna sokolica  što ožiljak  greje

 

Sad u daljini ja pogled svoj šaljem

Oblije  me  čežnja za tišinom duše

Da vratim svu ljubav što je odletjela

Pa neka je samo moje misli ruše

 

Ne želim da budem ja ranjena ptica

Niti  zaslužujem  nit  mi  je Bog  dao

Samo svojim putem stvarat ću vidike

Kao  gnijezdo  svoje  ranjeni  orao